Један од највећих хришћанских празника јесте Божић.
Тога дана празнујемо рођење Јединороднога Сина Божјег — Господа Исуса Христа – Спаситеља света, Рођен од Духа Светога и Свете Дјеве Марије у „Витлејему Јудејскоме за време Ирода цара" (Мт 2, 1).
Његовим рођењем започела је и хришћанска ера.
С обзиром на месијанску службу новорођенога Богочовека Христа, који је „ради нас људи и ради нашега спасења сишао с неба и постао човек" —
Његово рођење у времену је најзначајнији догађај у историји рода људског.
Зато је целокупно културно човечанство од пре две хиљаде година поделило историју рода људског на два дела —
на историју пре и после рођења Господа Исуса Христа. Рођење Христово је, дакле, центар хришћанске историје.
Отуда је и радовање Божићу основа и предуслов за највећу радост над радостима —
Васкрсење Господа Христа.
Божић почиње тачно у поноћ између 6. и 7. јануара.
Мада је Светом Јеванђељу записано готово све о рођењу Господа Исуса Христа, током векова у науци су се јављали они који су то оспоравали.
Али, било је и "звездочатаца" који су, проучавајући кретање небеских тела, доказали да се у време Исусовог рођења заиста нешто чудесно десило на небу, да су се планете поређале у једну линију и да је Звезда Витлејемска која је, по предању, најавила Исусово рођење, заиста светлела.
Кад се испуни девет месеци од зачећа и вести коју је архангел Гаврило јавио Дјеви Марији у Назарету, говорећи:
"Радуј се, благодатнаја, зачећеш и родићеш сина", по земљи јудејској настало је велико комешање становништва, јер је било наређено да се попише сав народ у Римској империји, тако што ће свако да оде у родно место и тамо се упише у књиге царске.
Зато и дрводеља Јосиф крену са бременитом Маријом у Витлејем.
Тамо се слегло мноштво народа, они нису могли да нађу коначиште, те се упутише тамо где су пастири склањали стада.
Ту се, у ноћи између суботе и недеље 25. децембра (по јулијанском календару, који је установљен 46. године пре Христа), породила Дјева Марија.
Повила је сина у ланене пелене, поклонила му се као Богу и положила га у јасле на слами. Богомладенцу се затим поклонио Јосиф, а затим и пастири које су о божанском рождеству обавестили анђели, певајући:
"Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља".
Име Исус, по тумачењу теолога, изводи се из јеврејске речи Јошуа, која значи спаситељ, а Христос (јеврејски месија) значи помазани (помазаник) и означава лице Богом одређено за посебно послање.
MIR BOZIJI – HRISTOS SE RODI!
SRECNA I BOGOM BLAGOSLOVENA
NOVA 2008. GODINA!